О књизи: година / „...Био је почетак месеца маја; топао, ведар, расцветао мај Увек лепа Одеса била је одевена сва у зеленило и цвеће, и гледала у плаво море као шеснаестогодишња лепотица на железничкој станици. јутарњи воз је управо стигао. Полазак је необично живахан, две госпође мирно чекају у салону прве класе, не журе, чекајући без икаквих знакова нестрпљења да људи – лакај и собарица – приме свој пртљаг и све уреде. Једна од госпођа, старија, ружна, одевена тако уредно да нико није могао ни да замисли да већ четири дана није изашла из кочије, седи ћутке, испружена на дивану.…»